Leptonsko naelektrisanje elektrona, mezonsko naelektrisanje elektrona i barionsko naelektrisanje protona

E: Pogledaj jednačinu (196):

Qe2= 32PIWe2K Re (196)

E: Kako sam rekao, to pretstavlja izraz za mezonsko naelektrisanje elektrona. Energija sa desne strane u brojiocu, što ne smeš zaboraviti, pretstavlja energiju oscilovanja mezonskog polja elektrona, a konstanta K u brojiocu ustvari je energija stojećeg talasa etera, pomnožena sa određenim brojnim koeficijentom. Ranije sam objasnio i to da je energija mezonskog polja uvećana, zbog toga što zajedno sa njim osciluje eltron, koji gura eter, te na taj način uvećava energiju. Takođe smo razgovarali o tome šta se zbiva kada elektron pod određenim okolnostima biva sabijan i prinuđen da osciluje u manjoj zapremini. Zaključili smo da u toku sabijanja ukupna energija mezonskog polja ostaje konstantna, ali da elektron, sa smanjivanjem zapremine, sve više gura eter, tako da deo energije, koji je posledica tog guranja, raste. Taj proces se odvija sve dok celokupna energija mezonskog polja ne postane posledica guranja etera od strane eltrona. To stanje nastaje kada se normalni radius elektrona smanji za 206,5 puta, što je i napisano u jednačini (167). Šta se logično može zaključiti na osnovu ovakve analize tih zbivanja? Ako se pogleda jednačina (196), i uzme u obzir da ona važi za svaku zapreminu elektrona u toku sabijanja, onda je očigledno da se mezonsko naelektrisanje smanjuje zajedno sa smanjivanjem radiusa. Istovremeno, leptonsko naelektrisanje eltrona koje je jednako e2, u toku sabijanja ostaje konstantno, ono od radiusa ne zavisi. Kada se radius smanji za 206,5 puta, jednačina (196) pređe u jednačinu sa 206,5 puta manjim radiusom, i sa 206,5 puta manjim naelektrisanjem:

e2= 32PIWe2K Rμ (204)

E: Šta se može zaključiti iz ovakve analize, i gledajući jednačine (196) i (204)? Prvo, ako u toku sabijanja e2 ostaje konstantno, a ukupno naelektrisanje Qe2 se stalno smanjuje, mora se zaključiti da je ukupno mezonsko naelektrisanje jednako zbiru jednog konstantnog člana e2, i jednog promenljivog Qn2, koje se sa smanjivanjem radiusa sve više smanjuje. To bi se moglo matematički pretstaviti na ovaj način:

32PIWe2K Rn= Qn2+ e2 (205)

E: Iz ove jednačine je očigledno da se sa smanjivanjem radiusa mora smanjivati Qn2, ako se utvrdi da je e2 konstantno. Isto tako je očigledno da se smanjivanje i Rn i Qn2 mora obustaviti kada se radius smanji do te mere da jednačina (205) pređe u ovu:

32PIWe2K Rμ = e2 (206)

E: Nije teško zaključiti da su ove promene povezane sa promenom udela u energiji mezonskog polja. Dokle god postoji energija mezonskog polja koja nije rezultat guranja etera od strane eltrona, postoji i Qn2. Kada sva energija mezonskog polja pređe u energiju guranja etera od strane eltrona, Qn2 se gubi, postaje jednako nuli, a preostaje samo e2, i dobijamo jednačinu (206). Pretpostavljam da ovakvi zaključci nisu teški za razumevanje?

A: Pa, oni su direktna posledica već usvojenih pretpostavki i već ranije napisanih jednačina. Ako se ove prihvataju, rezultatima koji proizilaze iz njih se nema šta prigovarati.

E: Da vidimo šta se još može izvući iz istog izvora. Pogledaj jednačinu (206). Ako se utvrdimo u stavu da je e2 neka prirodna konstanta, šta pokazuje jednačina (206)?

A: To nije teško videti. Dalnje smanjivanje radiusa elektrona pri konstantnoj veličini energije mezonskog polja nije moguće. Da bi e2 ostalo konstantno, uporedo sa smanjivanjem radiusa mora rasti energija mezonskog polja.

E: Odlično. To je važna okolnost, koja će nam omogućitio da otkrijemo još neke tajne ovoga sveta. To ostavljamo za kasnije. Sada možemo zaključiti da smo matematički definisali mezonsko naelektrisanje elektrona jednačinom (196) i leptonsko naelektrisanje eltrona jednačinom (206). Intetesantno je uočiti među njima i ovu funkcionalnu zavisnost:

Qe2= 32 ℏc+ e2 (207)

E: Nikako ne treba smetnuti s uma jednačine (175) i (176), koje ta naelektrisanja pretstavljaju na drugi način:

e2 = 32PIKRμ3λμ2 (175) Qe2= 32PIRe3λe2 (176)

E: Da se izbegne zabuna do koje lako može doći, dobro zapamti da je to što sam nazvao „leptonsko naelektrisanje eltrona" ustvari isto što i ono obično naelektrisanje elektrona koje se ima u vidu u klasičnoj teoriji. Tim nazivom sam hteo istaći činjenicu da je to naelektrisanje, dakle elektrostatičko naelektrisanje elektrona, u suštini posledica delovanja eltrona na eter. Ako neko smisli bolji termin, neka ga slobodno upotrebi. To važi i za sve ostale koje sam smislio iz nužde. A sada našu pažnju usmerimo na proton. Po osnovnoj pretpostavci, njegovo nuklearno polje ne osciluje, što i jeste uslov da u prostoru njegovog delovanja postoji polje povećane gustine etera. Ali, pretpostavimo da u nekim okolnostima bude izazvano oscilovanje tog polja. Konkretno, to se može desiti, i dešava se, kada se u eksperimentima u subatomskoj fizici izazivaju sudari među protonima velikih energija. Ja sam pretpostavio da jednačina (180), kao i ove dve (175) i (176) važe za sve subatomske čestice koje osciluju u rezonanci sa stojećim talasima etera. Osnove za tu pretpostavku izneo sam ranije, pa ih neću ponavljati. Dakle, i za nuklon, odnosno proton, koji bi oscilovao na taj način važe sve jednačine izvedene za elektron. To automatski znači da za proton važi i jednačina (204) ili (206). Ako u nju postavimo energiju nuklearnog polja protona koje osciluje, i njegov radius, dobijamo barionsko naelektrisanje protona:

Qp2= 32PIWp2K Rp (208)

E: Kao što znamo, energija nuklerarnog polja protona jednaka je 938,28 MeV, a radius mu je 1,5874 puta manji od radiusa elektrona. Kada to znamo, lako nam je izračunati koliko je barionsko naelektrisanje protona. Da se ne gnjavimo pisanjem običnih proporcija, napisaću gotov rezultat:

Qp2 =1,673 Qe2=345,48 e2 (209)

E: Na taj način sam završio program najavljen u naslovu ovog poglavlja.

A: Pretpostavljam da si pri tome imao i neki drugi cilj, a ne samo da se formalno definišu veličine, kojima se i ne vidi neki veliki smisao sam po sebi.

E: Kažeš da se tim veličinama ne vidi nikakav smisao. Već si zaboravio da sam pomoću tih veličina u prethodnoj glavi teoretski izračunao funkcinalnu vezu između radiusa protona i elektrona. Štaviše, morao si, iako s mukom, priznati da se to složilo sa ekspertimentalno izmerenim radiusom protona.

A: Priznajem da te je ova brzopleta primedba mogla naljutiti. Opravdanje mi je to što jednostavno ne uspevam pratiti izlaganje. Gomilaju se sve novi i novi rezultati i pojmovi, pa kako mi se u glavi ne bi stvorila zbrka.

E: Shvatam i ne ljutim se. A što se tiče tih veličina za barionsko, mezonsko i leptonsko naelektrisanje, njih ćemo eksploatisati i u sledećoj glavi u kojoj ćemo se podrobnije baviti pitanjem šta su veštačke subatomske česdtice.